Миодраг Тасић

Човек се понекад запита зашто је измишљен телевизор? Чему служи тај "прозор у свет?" Неки сматрају за образовање становништва. Други су мишљења да је првенствена улога телевизије забава и увесељавање!

Прође лето седамнаесто. Мислимо на годину која неумитно ишчезава. Као и ми с њом, уосталом. А оно, никако да сјаши, мисли се на притиске, уцене, претње, којима смо непрестано изложени. Свака сличност с догађајима и личностима, читај личношћу, случајна је и злонамерна од оних који би је потражили негде другде!

Живимо у интересантном времену. Догађаји се ређају као на филмској траци. Претње атомским ратом између две нуклеарне силе; Америке и Северне Кореје. Како да те не забрине? Мада смо ми Срби огуглали на све, па би вероватно и на радијацију. Постали смо имуни!

Крајем 19. и почетком 20. века на Балкану су постојале две самосталне српске државе; Краљевина Србија и Краљевина Црна Гора.

Да не буде забуне, мисли се на председника Зимбабвеа, Роберта Мугабеа.

Већ смо констатовали да четири слова С на српском грбу нису одговарајући модус. То јест, порука коју казују да "само слога Србина спасава", не стоји.

Пре извесног времена аутор овог писанија покренуо је револуционарну идеју о промени грба Србије. Уместо она четири С, која на српском грбу казују да само слога Србина спасава, ставимо три слова С и једно Т.

Није баш кошарка најважнија ствар да би се њоме бавили. Није ни најважнија „споредна ствар“. Ваљда је то фудбал. Али, како се ових дана сви баве кошарком, то јест, протеклим европским првенством у кошарци, ред је да и ми пропратимо то такмичење.

На Западу ништа ново, а ни у Србији нема промена. Нажалост! Мислим најпре на промену временских (не)прилика. И даље у ове ране септембарске дане Сунце немилосрдно пржи. Кише нема месецима. У појединим подручјима Србије. И како преживети?

Сведоци смо свакодневног полагања камена темељаца у нове производне погоне у Србији. Увелико се гради; аутопутеви, мостови, фабрике, тунели, Београд на води, фонтане... Тако да имамо управо ово што имамо. А боље би било да имамо оно што немамо. А други имају!